Најјачи циљ подухвата
Васпитање и образовање нових генерација на најбољим људским примерима
Сећање на људе који су у најтежим временима помагали другима желимо да претворимо у васпитну снагу. Из тог циља произлазе два друга: документована помоћ Србији и коришћење историје да бисмо градили хуману будућност човека.
Једни и други примери
Српски народ је херојски бранио своју земљу и своју слободу. Многи странци су то чинили само да би помогли другима, без очекивања икакве користи или награде.
Управо такви, и једни и други примери, представљају једно од највреднијих наслеђа људске цивилизације. На тим примерима треба да образујемо и васпитавамо наше нове генерације.
Верујемо да култура сећања не треба да буде само чување прошлости. Она треба да буде и васпитни пут за будућност.
Шта покреће човека?
Када је у Француској затражено 100 добровољаца међу лекарима за одлазак у Србију, према сведочењу Раула Лабрија, пријавило се око 2.000.
За нас то није само историјска чињеница. То је питање које желимо да поставимо сваком младом човеку: шта покреће човека да, када је другоме тешко, своје знање и способност стави у његову службу?
Желимо да дете које упозна лекара који је дошао у Србију, медицинску сестру која је неговала болесне или другог човека који је ризиковао за друге, једног дана помисли:
„Ако је он могао да помогне човеку кога није познавао, шта ја могу да учиним за некога коме је помоћ потребна?“
Не желимо само да сачувамо сећање на доброту. Желимо да од тог сећања створимо нову доброту.
Нове, образоване генерације
Желимо да одгајамо нове, образоване генерације које ће, сећајући се помоћи коју су наши преци примали од људи из других земаља, осећати позваност да својим знањем и способностима помогну сваком угроженом човеку, без обзира на нацију, веру или порекло.
Желимо да младима покажемо људе који су у најтежим временима помагали, лечили, спасавали, штитили, образовали, стварали и пружали руку пријатељства.
Човек може да припада једном народу, али добро дело припада свима.
Први циљ: документована помоћ Србији
Један од важних циљева конференције је да се, на основу доступних историјских извора, уради што целовитији преглед свих облика помоћи која је Србији пружана током Великог рата: војне, медицинске, хуманитарне, материјалне, финансијске, образовне и других.
За сваку државу желимо да документујемо какву је помоћ Србији пружала, када, коме, где и у ком обиму, које су установе и личности у томе учествовале и који историјски документи то потврђују.
Позвали смо амбасаде тридесетак земаља савезница, земаља које су биле чланице друге стране рата, земаља Балкана које су имале судбину сличну Србији и неких далеких значајнијих држава, иако нису непосредно учествовале у Великом рату. Њихов одзив пратимо и уносимо на сајт.
Други, још племенитији циљ: историјом градимо хуману будућност човека
-
Угао хуманости и храбрости
Кутак у свакој школи, факултету и институцији који позива посетиоца да се угледа на најбоље. -
Парк културе сећања
Оформљен у Сјеници, као место образовања, истраживања и сусрета. -
Декларација хуманости и храбрости
Усвојена на конференцији, 10. октобра 2026.
Од сећања до будућности
Не желимо да прошлост остане само у архивима. Желимо да из ње настане знање доступно свима.
Желимо да сачувамо сећање, да пронађемо истину и да ширимо знање.
Одговорно, а не улепшано
Циљ није да се историја улепшава нити да се било чије страдање умањује. Истражујемо одговорно, документовано и са поштовањем према свим људима.
Посебан значај пројекту даје Сјеница, средина са сложеном историјом и различитим културним и верским наслеђима. Верујемо да управо таква средина може постати простор у коме се историја користи за разумевање и суживот, а не за продубљивање подела.
Контакт