Декларација хуманости и храбрости

Поштовани грађанине планете Земље!

На Међународној научној конференцији „Велики рат у Србији: историјске поуке, стране хуманитарне мисије и култура сећања“ одржаној 9-10. октобра 2026. године у Сјеници, Србија утврђена су следећа начела:

Човечанство напредује захваљујући људима који су знали много више, радили много више, стварали много више, помагали другима и имали велику храброст да у тешким временима учине оно што је за друге добро.

Свака генерација наслеђује знања, искуства и вредности претходних генерација, али истовремено има одговорност да их сачува, развија и пренесе будућим поколењима.

Током Балканских и Великог рата (1912-1918) Србија је за одбрану части и слободе дала огромне људске и материјалне жртве. Србија је изгубила трећину својих војника и цивила али и део генерација које су требале да рађају и подижу децу, граде будућност земље. Последице се осећају деценијама, све до данас.

У најтежим тренуцима њене историје, а посебно током Балканских ратова и Првог светског рата, људи из многих земаља света долазили су у Србију да лече рањенике, помажу болеснима, спасавају децу, збрињавају избеглице и становништво и пруже помоћ у најтежим околностима.

Храбри хуманисти су долазили из многих земаља: Велике Британије, Француске, Русије, Сједињених Америчких Држава, Аустралије, Новог Зеланда, Швајцарске, Канаде, Холандије, Пољске Белгије, Шведске, Грчке, Туниса, Алжира, Јапана, Индије, Румуније, Норвешке, Финске, Чешке, Словачке, Египта, Јужне Америке и других.

Њихова дела припадају историји Србије, али истовремено припадају и историји човечанства.

Зато верујемо да величина човека не може бити својина једног народа, државе, вере или културе. Велики људи припадају својим народима по пореклу и свом времену по историји, али њихова дела припадају свима који у њима препознају вредности достојне човека.

Не тражимо узоре само међу својима. Тражимо их међу људима — и Србима и странцима — чија су дела хуманошћу, храброшћу, знањем, радом, стваралаштвом, пожртвовањем и истрајношћу задужила друге људе и читаво човечанство.

Никола Тесла није само део историје једног народа. Михајло Пупин и Милутин Миланковић нису само део историје једне земље. Иво Андрић није само део историје једног простора. Ирена Сендлер, Раул Валенберг, Чиуне Сугихара, Елси Инглис, Анри Динан и други нису припадници једног народа. Њихова дела припадају културном и цивилизацијском наслеђу читавог човечанства.

Исто тако, човек који је из неке друге земље дошао у Србију да лечи рањенике, спасава децу или помаже њеном становништву није наш човек по пореклу — али његово дело јесте део наше историје захвалности, нашег постојања и део заједничког људског наслеђа.

У томе видимо једну од најважнијих порука историје: не одређује човека само оно што јесте по рођењу, већ и оно што својим делима учини за друге људе.

Желимо да пред младим човеком поставимо најбоље примере људске цивилизације — не као недостижне идоле, већ као сведочанство о томе шта човек може да постане када своје знање, способности, храброст и живот посвети стварању, помагању другима и добру читавог човечанства.

Верујемо да се трајна култура сећања не заснива само на споменицима и именима, већ и на разумевању живота и дела људи који су животима плаћали нашу слободу.

Зато желимо да млади не само памте имена великих људи, већ и да их упознају, разумеју и постављају себи питања:

• Шта је ове људе покретало?

• Одакле им храброст?

• Шта су били спремни да учине за друге људе?

• Шта можемо научити из њиховог живота?

• И шта ја данас могу учинити за ову и будуће генерације?

Сматрамо да је то један од најтемељнијих путева образовања и васпитања младих — учити кроз најбоље примере стварних људи и њихових учињених дела.

Декларација хуманости и храбрости зато полази од уверења да хуманост, храброст, знање, рад, стваралаштво и истрајност нису само вредности прошлости, већ вредности потребне сваком човеку и сваком времену.

Декларација хуманости и храбрости представља наш позив да се кроз проучавање историје, сарадњу људи и институција, очување сећања и образовање младих гради мост између прошлости и будућности — мост на којем ће се сусрести знање, разумевање, захвалност и одговорност.

Јер оно што је један хумани човек учинио за другог човека не припада само прошлости.

То је основ садашњости. То је порука будућности. На томе се гради будућност.

Човек није велики по ономе што је учинио за себе и свој народ, већ по ономе што је учинио и за друге људе и народе.

Позивамо људе добре воље широм света да заједно граде културу сећања на добро.

Позивамо заједнице да:

– оснивају Паркове хуманости и храбрости као места подсећања на добра дела

– постављају Углове хуманости и храбрости у школама и јавним установама

– организују Дане хуманости и храбрости уз међународну сарадњу и пријатељство

– на медијима уводе емисије/садржаје/чланке за пропагирање хуманости и храбрости

– улицама/објектима/институцијама дају имена великих јунака/хуманитараца.

Ову Декларацију упућујемо људима, институцијама и народима широм света да чувају успомену на добро и да је преносе младима.

Дубоко верујемо да ћеш и Ти да прихватиш, примењујеш и промовишеш начела ове Декларације хуманости и храбрости.

Поштовање и слава свим хуманим, храбрим и истрајним прецима!

Срећно, хумано и храбро у нови живот - свим будућим генерацијама!

У Сјеници, 10. октобар 2026. године

Председник Управног одбора

Др Јово Лојаница, дипл. инг.

Декларација у PDF-у, са потписом →