Други циљ
Парк културе сећања
Оформљен је Парк културе сећања у Сјеници. Не замишљамо га само као меморијални простор, већ као место образовања, истраживања, сусрета и живог разговора међу људима.
Зашто Сјеница
Сјеницу сматрамо посебно погодном за такав подухват због њене сложене историје и вековног сусретања различитих народа, вера, култура и држава. Управо зато желимо да из овог простора пошаљемо поруку да се и из тешке и сложене историје може учити како да будућност буде боља.
Не желимо да прошлост користимо за нове поделе. Желимо да је користимо као школу разумевања, поштовања и хуманости.
Дрво памћења
Државе које прихвате наш позив позивамо да у Парку засаде своје Дрво памћења, као трајни знак захвалности и пријатељства.
Уз свако дрво биће представљена прича о људима због којих је засађено. Тако ће дете које једног дана посети Парк моћи да види не само име државе, већ човека, његово лице, његову причу и његово дело.
Портрети и животне приче
За најзначајније личности израдићемо велике уметничке портрете, а њихове животне приче представљаћемо кроз изложбе, предавања и образовне програме широм Србије.
Сусрети потомака
Желимо да пронађемо потомке људи који су били повезани са Србијом, позовемо их у Србију и организујемо сусрете са нашим породицама и младима на историјским местима.
Желимо да организујемо Дане живог сећања и сусрете потомака. Верујемо да је сусрет потомака посебно снажан начин да историја престане да буде само текст у књизи и постане жива људска прича.
Од Поучних паркова до Парка културе сећања
Замисао није нова. Задужбина ју је записала 27. септембра 2024. године у документу „Поучни паркови природе и памћења света на Сјеничко-Пештерској висоравни“, који је потписао председник Управног одбора др Јово Лојаница.
Полазиште је исто као данас: будућа поколења треба васпитавати на најбољим примерима ума, људскости, истрајности, пожртвовања и хуманости, али и на опоменама о узроцима сукоба и падова.
У том документу посебно место имају странкиње и странци који су, нарочито током Великог рата, не жалећи своје животе и имовину, притекли у помоћ српској војсци и српском народу: др Рудолф Арчибалд Рајс, Флора Сендс, леди Лејла Пеџет, Наталија Бјелајац, Евелина Хаверфилд, др Кетрин Стјуарт Макфејл и други.
Идеја је била да Сјеничко-Пештерска висораван постане највећа отворена учионица у природи за будуће генерације. Парк културе сећања у Сјеници наставља ту замисао.
Допунски пут
Не желимо да заменимо постојеће дипломатске и међудржавне односе. Желимо да им додамо допунски пут: непосредно повезивање људи, породица и нових генерација.
Контакт
